Ako vam se stalno nudi izgled prirodnih žena, gubite li apetit za lepotom?
Nakon što je Kristina Kovač (a pre toga na 74. Kanskom festivalu, glumica Andie Macdowell, pojavila se i pokazala sav glamur zvezde na Kroazeti, iako sa neofarabnom, sedom kosom – zasijala je punim sjajem) objavila fotografiju sa letovanja našla se na meti prozivki pojedinih kojima su “upale u oko” njene sede vlasi i bore, zbog čega se pevačica oglasila putem društvenih mreža sa ovom porukom: “Poziv na akciju!
Ono što sam rešila da uradim u ovom i ovakvom trenutku, nakon dubokog razmišljanja, jeste da okrenem ovu priču u korist svih žena regiona u kom živimo, da okrenem oštricu nazad ka samim medijima koji su je nehajno uperili ka meni i svim drugim običnim, opuštenim, prirodnim ženama. I onim od 69, koliko bi imala moja mama danas, i onim od 46, koliko imam ja danas, i onim od 13, koliko sada ima moja Tara. Vreme je da kažemo NE. Žene, devojke, udružimo se u borbi za slobodu i pravo da budemo baš onakve kakve jesmo! Podržimo jedna drugu postovanjem svoje fotografije u opuštenom izdanju na svoje profile na društvenim mrežama, pod heštegom Prirodna žena”.
I upravo ono što je potom usledilo, navelo me je na razmišljanje… A to je ta poplava fotografija brojnih dama koje su se slikale s fortirom na glavi, umorne, neočešljane, namerno opuštene, kako bi podelile svoje selfije na društvenim mrežama i pokazale da pripadaju toj grupi – PRIRODNIH ŽENA.
Zapitala sam se da li stvarno želimo da nas svi vide u tom opuštenom izdanju? Ima li života bez Instagrama i Fejsbuka?
Živimo li surogat živote i krećemo li se po šablonima?
Masovno korišćenje društvenih mreža rezultiralo je iz potrebe ljudi da spreče da se osećaju nevažno ili neprimećeno. Ja lično, više od dva puta dnevno izađem na društvene mreže, provedem skoro sat vremena dnevno na mrežama, tu je sve ono što me zanima, od selebriti vesti do odeće, putovanja i recepata, istražujem baš tu sve, primećujem da većina kači samo najlepše slike zbog kojih se, verujem, nameštaju satima. Društvene mreže su lansirale influensere i pomerile granice marketinga i biznisa uopšte. Nekad mi se učini da bi planeta prestala da se okreće kad bi društvenih mreža nestalo, i to na samo sedam dana…
A zašto je to tako? Zato što težimo da budemo pametna slika. S druge strane, ovaj trend PRIRODNIH ŽENA po meni je cinizam. To je utočište besmislenog i šarmantnog intelektualizma u kome vi imate privid da učestvujete u životu, a istinski ga samo komentarišete. Postali smo površni, dovoljno je da nas neko navede na neku akciju i da ubrzo potom, svi postanemo deo iste priče. Jer, ako vam se svakodnevno u medijima, prvenstveno u štampanim, nudi šund i vi na to ne reagujete otporom, sasvim je prirodno da sam čovek gubi apetit za istinom i nema više ni volje ni vremena da se udubi u kompleksnije teme koje podstiču da razmišljamo van fioke i daju nam životnu inspiraciju, a među njima se svakako izdvajaju umetnost, kultura, lepota… Mislim da na svim kioscima treba napraviti raspored štampe tako da se vulgarnost prekrije a lepota otkrije, a zatim tim putem ići i u ostale delove naše društvene zajednice, uključujući TV programe i sve ostalo vezano za kreiranje socijalnog identiteta, a to naravno uključuje i društvene mreže. Dakle, ne pristajem da svoje najružnije slike, ili delove svoje intime delimo sa svima, sa nepoznatim ljudima na Instagramu i FB.
Svet koji mi prepoznajemo pred kraj prošlog veka, kao što je to i uobičajeno u raznim istorijskim periodima, uleteo je u jednu veliku prekretnicu, ne samo kultorološku, tehnološku, već i egzistencijalnu, i mi koji smo bili svedoci tog uzavrelog preokreta, na neki način i razumljivo, sada sa distance možemo da postavljamo svesno ili nesvesno razna pitanja vezana upravo za taj period koji nam je nagovestio sve ove jake socijalne i kulturne promene.
Sigurno je da smo zavisnici raznih ekrana, pa i od tog našeg moblilnog telefona, ali ipak mislim i nadam se da će 21. vek staviti čoveka u centralnu poziciju kao kompletnu antitezu ovom novom tehnološkom haotičnom talasu. Konkretno u ovo vreme pandemije, kao i svako zahuktalo krizno vreme, svako postaje sve više svestan jačine i neophodnosti prisustva najbližih i važnosti svih ljudskih relacija, ma kako to apsurdno zvučalo.
Lepa žena kao inspiracija
Iupravo zarad ili zbog toga, volim da razmišljam o nedostižnim ciljevima ljudi koje prepoznajem i povezujem ih sa realnošću u kojoj se nalaze. Mislim da se u tom procesu meni samoj daje prostor da se nešto probudi i iskleše, nešto neobično i autentično.
Jedna od onih osoba koje me asociraju na lepotu i prirodan izgled je ZORICA MILOŠEVIĆ – dama koja je umetnik svog posla. Transformiše se non-stop i ne zaustavlja u određenim granicama. Zahvaljujući tome što je već dugo poznajem, verujem da se kreativnost na polju lepote, nikada ne gubi, ukoliko se prati jedinstven proces u kome kvalitet nadmašuje ljudsku lenjost.
Da bi se postigli vrhunski rezultati, u svemu je potrebno uključiti čitav jedan sistem vrednosti, i kroz puno napora, truda i ciljanju ka najsavršenijem uvek na kraju nešto lepo zablista.
Svako vreme ima svoje breme…, ali sigurna sam da energija koju emitujemo, duša za koju verujem da je vanvremenska i beskrajna opstajaće sve do časa kada će se pojedinac probuditi i živeti u skladu sa svojom suštinom. Okolnosti kroz koje prolazimo tokom života nas oblikuju.
Verujem da će vreme u budućnosti imati neke nove Zorice Milošević koje neće oklevati da ukažu svojim slikama na svu lepotu i snagu naše duše.
Da DUŠE, jer duša je ta koja se ne oblikuje spolja, ona se na slikama ne može ulepšati, ili učiniti ružnom. Na njoj se radi, opet lepotom, dobrotom, iskrenošću… Ako je duša ta koja je u skladu s vašim telom, lako možete oblikovati telo. A ZORICA MILOŠEVIĆ telo posmatra kao ovozemaljsku kuću, a našu energiju ili, bolje rečeno, dušu kao naš pravi oblik. Tada je telo naš prijemnik i odašiljač svega što mi jesmo, a energija naše duše ono što nam je dato kao sredstvo da utičemo na svet. Razmislite kakvu energiju odašiljete…
Uverenja sam da niko ko iskreno prati svoje mišljenje, intuiciju i osluškuje energiju koja ga vodi ne može biti ničija kopija. Niko ko imitira ono što mu se dopada ne može postati prepoznatljiv i dati svoj lični pečat i odu umetnosti.
Od Boga je dar biti drugačiji, biti svoj i poseban
Jednostavno, smatram negovanje individualnosti jednom zavidnom veštinom danas. Negovati svoje stavove, mišljenja i težnje čini se veoma teško u vremenima kada nam je objašnjeno šta je lepo, poželjno i od čega ne treba odstupati. Nasuprot tome i po cenu neprihvatanja, uvek bi trebalo birati sopstveni način, i to je ono što bih posavetovala svima. Osluškujte sebe i živete u skladu sa tim. Ne delile intimu s nepoznatim ljudima, jer to je pravi put do duševnog spokoja koji je preduslov za sreću.
Vrlo je lako biti drugačiji, samo je potrebno oslušnuti sebe jer smo svi u stvari toliko različiti. Smatram da onaj ko pokušava da se dopadne većini ne poznaje sebe niti teži ka tome. Ukoliko uspete da se izdvojite na bilo koji način, to je zasluga pre svega vašeg nepristajanja, vašeg odolevanja da se prilagodite tamo gde bi vam bilo potrebno više energije, nego da jednostavno idete linojom manjeg otpora. Ne suzbijajte sebe i svoju prirodu. Radije nastavite da se borite i budete svoji – budite prirodne na svoj način.
Neko sam ko veruje da je svako od nas podjednako lep, da je u svakome od nas velika snaga i da je može otključati snagom volje, dobrih misli i pozitivnih osećanja. Sistem koji danas pritiska čovečanstvo objasnio nam je da je pojedinac nevažan, slab i da ukoliko se ne prikloni većini biće samleven od strane tog istog sistema. Nasuprot tome ja verujem da treba negovati individualnost i ne pristajati na diktat koji nam se nameće spolja.
I upravo ti gotovo nevidljivi pojedinci, svesni snage svoje duše, volje i energije, potrebe za lepotom, održavaju balans u borbi koja traje oduvek, borba dobra i zla, lepog i ružnog.Već sada u meni bujaju ideje o borbama svetla i tame, ali tame koja guši impulse života ne sputava samo sivilo. Zato, budite drugačiji, budite PRIRODNA ŽENA, ali lepa i negovana, jer vaše telo je vaš hram u kome se svakog dana molite. Ne dopustite da on bude neuredan. Baš koliko je nas, toliko je i razlika u energijama i u tome i jeste sva lepota individue kao i naše prepoznavanje onoga što nam prija.
Ali, nije ni sve ono što nam prija, ono što trebamo podeliti na društvenim mrežama. Jer, kako tvrde poslednja istraživanja koja ukazuju na to da oni koji postanu zavisni od društvenih mreža često donose pogrešne odluke, slično kao oni koji su zavisni od alkohola ili opojnih supstanci. Nemojte “opijeni” deliti svoje fotke u PRIRODNOM izdanju.
Uvek budi svoj, izrazi sebe, imaj vere u sebe
Znam, svako ima faze kad mu je stvarno grozno, ali o tome jednostavno ne pričamo. Negativna osećanja, neuspesi, rastanci, gubitak posla… To su mane u našem društvu. Ali sve je to sasvim normalno. Danas mnogi teže da budu “slični”. Zbog čega? Zato što većina tako razmišlja, pa hajde i ja ili zato što se većina tako oblači ili izgleda, pa bih mogla i ja. Zašto da I ja ne budem PRIRODNA ŽENA? Pretpostavljam, da su ovo neki od razloga koji se vrzmaju po glavi tog nekog koji želi da bude “sličan/slična”.
Drugi, pak, imaju interesantniji, bolji život… Većina naloga na Instagramu i dalje sačinjava “savršen svet”. Nije poenta, da bude sve idealno jer je onda previše monotono. Najveća opasnost je ta da svi žele da žive glamurozni Instagram život – najčešće lažni. Bezbroj puta bila sam svedok da ljudi u mom širem okruženju, koji se čak i ne bave profesionalnom fotografijom, pokušavaju zarad svojih stotinak pratilaca na privatnom profilu, da naprave što bolju fotku, da konstantno osvežavaju stranicu kako bi proverili ko im je lajkovao i da li imaju i koliko komentara. Opsednutost lažnom prezentacijom je uzela maha!
Druga sfera je lažno savršenstvo: devojčice/devojke od dvadesetak godina provlače svoja lica kroz filtere uz komentare no make up day. Devojke problematičnog lica ne prihvataju nesavršenosti jer neće biti lepe dečku koji prati neku Istagram lepoticu, a još gore, ni sebi u ogledalu. Ova situacija ne pogađa samo mlađe, prisutna je i kod nas zrelijih.
Mesec dana nakon porođaja žene se trude da izgledaju kao Viktorijini anđeli jer je to Instagram prihvatljivo i kako je mogla ona da smrša, a ja nisam. Savršenstvo/nesavršenstvo tek dolazi do izražaja početkom sezone bikinija. Niko ne posmatra širu sliku: u pitanju je fotografija i, tačka. Fotošop i plastične operacije deo su sveta influensera i korisnika. S druge strane, svako, baš svako može da bude popularan, što ima i dobrih i loših strana.
Tu platformu svakodnevno koristi više od 500 miliona ljudi – toliko ljudi recimo živi u Evropskoj uniji. Na društvenim mrežama je lako aktivirati taj “centar za nagrade” u mozgu, koji reaguje kad neko lajkuje naš post. Tokom 24 sata čovek može da se poveže sa stotinama ili hiljadama ljudi, a da pritom ne mora ni da se pokrene iz svoje sobe. U svim mogućim oblastima života čovek može da bude bolji, ali i gori od drugih, to postaje problematično kada upoređivanje dovede do devalvacije ili označavanja kakvi bismo trebali da budemo. Na društvenim mrežama se svojih problema, ni dilemma, nećemo rešiti. Istina je, status u grupi nam je svima veoma važan. I da, istina je svi želimo “da nas drugi vole”.
Beskrajno je mnogo savršenih profila na Instagramu i Facebooku, onih na kojima tuđa tela, proizvodi, putovanja i životni prostori izgledaju kao u bajci. S druge strane, sve je više profila koji ukazuju na lepotu nesavršenosti i svakodnevnih, običnih, malih stvari. To me vrlo raduje i mislim da je i više nego potrebno jer, život pun avantura, novčanik pun novca, garderober pun luksuzne odeće i partnerski odnos posut laticama ruža, jednostavno nije i ne može biti realnost iz dana u dan. Poredeći svoj ispotprosečni život s tamo nekim savršenim životima, ljudi lako zaborave na tu činjenicu i počnu sebi dodatno da ga otežavaju priželjkivanjem nedostižnog. Da, dobro je da svako okruženje, pa i ono virtuelno, bude takvo da nas podstiče, motiviše i daje nam ideje. Ipak, potrebno je da nam bude i blisko – sistemom vrednosti, stavovima, zalaganjima, senzibilitetom.
Ali, ne može biti da smo nemoćno prepustili američkim igračima da raspravljaju o pravilima po kojima ćemo živeti. Međutim, Ako većina misli tako, zašto moram i ja? Ne znači da su oni u pravu, možda sam ja. Uostalom, nije ni bitno ko je u pravu, bitno je da budeš ono što jesi, svoj. Slični, retko kad prolaze, autentični, svoji su oni koji pobeđuju. Naravno, ne menja činjenicu da primoranost na praćenje onog što čine drugi, pa bili oni i poznate javne ličnosti – nije najbolje moguće polazno mesto za promene. Valja posmatrati sebe, sopstveni život i reagovati pre nego što dođe do prekomerne upotrebe i toga da s Instagramom, ili s Facebookom, ili pak nekom drugom društvenom mrežom – postanete jedno. Tanka je linija, pazite!
Tekst je pisala Gordana Mašić novinarka Bazara
Garderoba i modna kreacija Bata Spasojević
Kolekcija Individual
Fotografija Marko Arsić
