Zašto je vitamin D neophodan za dobar imunitet, ali i izgled kože?

Prvi vitamin koji po rođenju uzimamo, upravo je vitamin D. Možda nam to dovoljno govori o njegovoj važnosti tokom celog života, a ne samo dok smo odojčad.
Važno je naglasiti da količina vitamina D ne zavisi samo od hrane koju unosimo, već takođe i od toga koliko se dugo tokom cele godine izlažemo Suncu. Ovde ne mislimo samo na letnji period, kada ste na moru, naprotiv, važno je svaki Sunčev zrak uhvatiti u svim godišnjim dobima, a u ovom tekstu otkrićemo vam i zašto.

Vitamin D koji “skupimo” tokom izlaganja Suncu ključan je za zdravlje kože i organizma, ali kao što može ojačati njenu otpornost i pozitivno uticati na pojedine kožne bolesti, jednako povećava rizik razvoja melanoma.

Šta je zapravo vitamin D?

Vitamin D je vitamin koji rastvara mast, prirodno je prisutan u vrlo malo hrane i dostupan kao dijetetski dodatak. Takođe se proizvodi kada ultraljubičasti zraci iz sunčeve svetlosti dođu u dodir sa kožom i pokreću sintezu vitamina D.
Vitamin D se nalazi u određenoj hrani (morska riba, riblje ulje, mleko, punomasni mlečni proizvodi, jaja) koja je potrebna za zdravlje i održavanje jakih kostiju. Vitamin D pomaže telu da apsorbuje kalcijum (jedan od glavnih gradivnih elemenata kostiju) iz hrane. Ljudi koji uzimaju premalo vitamina D mogu razviti meke, tanke i krhke kosti, stanje poznato kao rahitis kod dece i osteomalacija kod odraslih.

Koja je uloga vitamina D?

Vitamin D neophodan je za pravilan rast kostiju i zuba, kao i za dobar rad mišića i nervnog sistema. Imunološkom sistemu je potreban vitamin D za borbu protiv bakterija i virusa. Vitamin D se nalazi u ćelijama širom tela i važan je za njihov pravilan rad.

Koja hrana sadrži vitamin D?

Zapravo, vrlo malo namirnica sadrži vitamin D. Masne ribe kao što su losos, tunjevina i skuša su među najboljim izvorima vitamina D. Goveđa džigerica, sir i žumance obezbeđuju male količine. Šitaki pečurke sadrže 40 IU u jednoj šolji, sok od pomorandže sadrži 137 IU po čaši.
Mleko sadrži 400 IU vitamina D u 1 litru, ali mlečni proizvodi poput sira i sladoleda imaju zanemarljivu količinu ovog vitamina.

vitamin d

Kako se dobija vitamin D od Sunca?

Telo proizvodi vitamin D kada je koža direktno izložena Suncu i većina ljudi zadovoljava svoje potrebe za vitaminom D na ovaj način. Koža koja je izložena Suncu u zatvorenom prostoru kroz prozor neće proizvesti vitamin D. Oblačno vreme i tamna takođe smanjuju količinu vitamina D koju koža proizvodi, dok svetla koža ima bolju apsorpciju.
Međutim, uprkos važnosti sinteze sunca i vitamina D, pametno je ograničiti izlaganje kože sunčevoj svetlosti kako bi smanjili rizik od karcinoma kože. Preporučuje se izlaganje Suncu u trajanju 10-15 minuta svakoga dana u periodu od 11-15h ali sa obaveznim zaštitnim kremama.
Ljudi koji izbegavaju Sunce treba da uzimaju hranu bogatom vitaminom D ili da ga uzimaju kroz suplemente.
Šta se događa ako ne unesemo dovoljno vitamina D?
Kod dece, nedostatak vitamina D uzrokuje rahitis (kosti postaju meke i savijene). To je retka bolest, ali i dalje se javlja. Kod odraslih, nedostatak vitamina D dovodi do osteomalacije, izazivajući bolove u kostima i mišićnu slabost.

vitamin d

Koji su efekti vitamina D na zdravlje?

Vitamin D je važan zbog mogućih veza sa nekoliko bolesti i medicinskih problema a to su: dijabetes, hipertenzija i autoimune bolesti kao što je multipla skleroza. Nedostatak vitamina D može da dovede do depresije. Smatra se da vitamin D ima uticaj na pojedine regije mozga i na hormone (serotonin) koji određuju naše raspoloženje.

Koliko vitamina D je potrebno?

Količina vitamina D koju svakodnevno treba uzimati zavisiti od uzrasta i starosne dobi. Naša preporuka bi bila pre svega da posetite svog lekara opšte prakse i da uz analizu krvi, testirate i koliko u vašem organizmu ima vitamina D. Na osnovu dobijenih rezultata, lekar će odrediti koju količinu vitamina D treba da unosite suplementacijom (putem kapi ili kapsula).

Može li višak vitamina D da nam naškodi?

Da, kada su količine u krvi previše visoke. Znaci toksičnosti su: mučnina, povraćanje, slab appetit, slabost i gubitak telesne mase. Podizanjem nivoa kalcijuma u krvi, previše vitamina D može izazvati konfuziju, dezorijentaciju i probleme srčanog ritma. Višak vitamina D može takođe da ošteti bubrege.
Toksičnost vitamina D skoro uvek nastupa od prekomerne upotrebe suplemenata. Prekomerno izlaganje Suncu ne uzrokuje trovanje vitaminom D, jer telo ograničava količinu ovog vitamina koji proizvodi.

Vitamin D – terapija za kožne bolesti

Delovanje vitamina D u koži je imunomodulatorno, a deluje na urođeni, ali i na stečeni imunološki odgovor. Vitamin D deluje i na formiranje zaštitne kožne barijere, a važnu ulogu ima i u stvaranju i regulaciji antimikrobnih peptida što potiče lokalnu otpornost na infekciju. Upravo zato nedostatak vitamina D u organizmu, može imati svoju ulogu u patogenezi, na primer atopijskog dermatitisa, psorijaze drugih bolesti kože.
Lokalna primena vitamina D, odnosno primena u obliku masti, krema, losiona i šampona, najčešća je u lečenju psorijaze i vitiliga, a može se koristiti samostalno ili u kombinaciji sa fototerapijom. Kod lečenja vitiliga, primetna je čak i repigmentacija kože nakon terapije vitaminom D.

Namaste savet:

Obzirom na novonastalu situaciju i stalni borovak u zatvorenom, naša topla preporuka je da uzimate vitamin D redovno kako biste sačuvali svoj imunitet. No, ukoliko imate neke od simptoma deficita ovog vitamina, obavezno uradite analizu krvi i konsultujte se sa vašim lekarom oko optimalne doze radi normalizacije vitamina D.

Vaš Studio Namaste